Odbrana doktorata

Nisam ni sumnjao da će ova ujdurma oko doktorata ministra policije izazvati cirkus žestokih proporcija, na koji neki s pravom ukazuju kao na dimnu bombu i zabavu za narod dok se u državi dešavaju mnogo bitnije stvari. Dešavaju, ili pak ne dešavaju. Dok se mi zanimamo oko toga ko je oborio Peščanik, kakve to hakere izbacuje Megatrend kad ne uspijevaju da zametnu sopstvene tragove (ili je to možda namjerno ostavljeno), da li je Nataša Bekvalac asistirala u pripremi doktorata i koliko je mejlova Nebojša Stefanović razmijenio u toku konsultacija sa profesorom Parkom, i na kom jeziku, u međuvremenu jenjava pomoć unesrećenima u poplavama, sve manje se pominje pitanje odgovornosti za stradanja, nesrećnici koji su pritvoreni zbog pisanija na Fejsbuku su odavno arhivirani, a neke čistke se sprovode u MUP-u, na šta će izaći, pokazaće dani koji dolaze.

Fenomen koji je meni zanimljiv ovih dana, a vezan je za Stefanović (još uvijek) dr Nebojšu, jeste da se otvorio širok front odbrane njegovog lika i njegove disertacije. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da se sam doktor ponajmanje bavio odbranom sopstvenog intelektualnog čeda. O djelu se već dosta toga reklo, po meni najjezgrovitije su djelo secirale Vesna Rakić Vodinelić sa jednog proceduralno-pravnog i Biljana Stojković sa akademsko-naučnog stanovišta, i ja zaista tu ne bih imao šta da dodam. Mene više zanimaju reakcije „sa one strane barikade“, pa da vidimo ko je to sve i na koji način stao u odbranu sada već čuvenog rada „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer Grada Beograda)“.

Jedna od linija odbrane bila je osporavanje autora sporne recenzije sa sajta „Peščanika“ ad hominem napadima, a to sam ja barem najizraženije primjetio kod prof. dr Branka Rakića sa Pravnog Fakulteta prilikom gostovanja u emisiji „Da, možda, ne“ na RTS-u. Profesor Rakić je osporio pravo trojici autora osvrta na doktorat da se uopšte bave doktoratom i njegovom sadržinom jer oni nisu stručnjaci iz oblasti iz koje je pisan doktorat. Na stranu činjenica da se navedeni trojac bavio pitanjem plagiranja, (a ne kvaliteta rada) za šta valjda nije potrebno da se bude ekspert za užu oblast, već iole pismen da se uporede dva teksta, profesor Rakić je time zapravo posredno diskvalifikovao jednog člana komisije pred kojom je branjen doktorat. Naime, profesor Sung-Jo Park, jedan od članova komisije (na stranu problem jezika na kom je cijenjeni profesor čitao disertaciju doktoranda Stefanovića) je, prema informacijama dostupnim na sajtu Megatrenda, stručnjak za oblasti industrijske ekonomije i radnih odnosa, a ima i diplomu iz oblasti političkih nauka, dok je svoj vijek u praksi uglavnom proveo kao savjetnik velikih multinacionalnih kompanija poput Mercedesa, Tojote i Samsunga, što sa oblašću menadžmenta lokalne samouprave grada Beograda ima veze koliko ja sa uzgojem pirinča na japanskom ostrvu Hokaido. Takođe, profesor Rakić tim svojim argumentom osporava svima nama pravo da dajemo mišljenje o svemu o čemu nismo stručnjaci u najužem smislu, što je smisleno poput tvrdnje da ja ne mogu da tvrdim da je jelo koje mi je servirano pokvareno jer nisam tehnolog po struci, iako vidim da je komad mesa koji su mi servirali odavno pobuđavio i čudno miriše.

Taj argument i savjet da se svak’ drži svoje oblasti ekspertize nije se očigledno dojmio premijeru Vučiću, koji je brže bolje potrčao da zaštiti svog pulena, a u maniru u kom on radi sve što mu je posao i što mu nije posao, premijer je sa svojom diplomom Pravnog fakulteta (sa najvišim ocjenama, doduše) izvršio jednu metaanalizu jezgrovitim rječima „da veću glupost u životu nije pročitao od ove recenzije doktorata Nebojše Stefanovića“. Pošto mu je partijska dužnost bila da čita svaki novi uradak u ediciji Sabrana djela Vojislava Šešelja, čovjeku koji je pročitao naslove poput „Smežurano kengurovo mudo Kevin Parker“, „Narogušeno škotsko govno Jan Bonomi“ „Južnokorejska gnjida O Gon Kvon“, „Smrdljiva gvajanska svinja Mohamed Šahabudin“ ili „Retardirana haška tužiteljka Hildegard Uerc-Reclaf“, takvom čovjeku treba vjerovati da se načitao gluposti u životu, i ako on kaže da je ovo najveća od svih, hajde da mu povjerujemo. Kako ne povjerovati čovjeku koji umjesto specijalaca pod punom opremom, sa šalovima, kapama, skijaškim rukavicama gologlav ide i radi ono što mu nije posao u Feketiću, ili roni bez maske u mutnoj Kolubari spasavajući kučiće dok ljudi plaćeni i obučavani za to gledaju sa strane i aplaudiraju. Moć je gadan opijat, i nije čudo što je premijer pomislio da, kad je već toliko svemoćan i kad se u sve tako dobro razumije, da je pozvan da preskoči nekoliko stepenica i u par jezgrovitih rečenica iskasapi sud trojice doktora o radu četvrtog doktora nauka.

Treća linija odbrane je vjerovatno i najsimpatičnija i nagovještava da se neće završiti na ovome, a na tom frontu borbu vodi Supersegamegadeda, Mića Jovanović, rektor i mentor lično. Iako će ovih dana i on imati priliku da traži svoj izgubljeni doktorat, Mića nije izgubio na samopouzdanju nahvalivši svog pulena kao jednog od boljih a njegov rad kao 100% autentičan, što je vjerovatno nezapamćeno od vremena Aristotela naovamo. Primjenjujući taktike iz poker partija ili iz tuča iz lokalnih bircuza, Mića je pokušao stari štos „Vidi onu ribu tamo“, da zamijeni doktorat koji leži na stolu dok se mi osvrćemo upecavši se na njegov uzvik. Prije toga je čak i rekao „Ej, pa nije to čitav doktorat, fali trideset strana, sutra ću da vam donesem, keve mi“, kao da je u pitanju lektira iz drugog srednje, pa eto, molimo profesora da nam ne upiše keca danas, sutra donosimo ostatak, časna pionirska. Te nebuloze oko toga koji rad je pravi, da li je moguće da se u biblioteci nalazi „radna verzija“ je profesorica Rakić Vodinelić rasturila u svom članku. Takođe, na to je već odavno upozoreno, čim se počelo sa distribucijom ovog djela na Internetu, da preuzmemo ovu „prvu“ verziju jer će sigurno biti pokušaja da se plasira neki dodatak od strane Univerziteta Megatrend, na kom su očigledno bili svjesni koliko je felerično djelo Nebojše Stefanovića.

Još je jedna rečenica meni bar zazvučala simptomatično, a to je rečenica jedne članice komisije, profesorice sa FPN-a Snežane Đorđević da je, kako ona kaže, ovaj doktorat „solidan rad“. Solidno može biti temelj izliven ili pasulj skuvan, doktorati bi trebalo da su vrhunac intelektualnog angažmana svakog člana akademske zajednice, i ako ti radovi nisu bar „izvrsni“ ili „izuzetni“, kakve li epitete profesorica Snežana Đorđević čuva za radove studenata.

Sam Stefanović je sve ovo vrijeme proveo u tihovanju i meditaciji i tek se javio večeras nemuštim pokušajem humora rečenicom „na muci se poznaju junaci – čisto da se zna, i ovo sam citirao“. Očigledno da je patron Nebojše Stefanovića uvidio i umjesto njega odlučio da se ovaj ne javlja i ne pogoršava situaciju, te su u ring izašli teškaši da zaštite mlađanog ljubitelja čekićanja po traktorskoj gumi, te su tako odbranu rada umjesto doktora preuzeli premijer i rektor. Rektor Mića će vjerovatno ovih dana da skokne do Londona po svoj doktorat (ili da ga napiše za sedmicu-dvije) tako da od njega zauzetog teško da ćemo čuti glasa, ali s obzirom da Nebojšu Stefanovića ostaje da brani čovjek koji je najveći stručnjak u državi za sve oblasti života, od pravljenja štrudli s makom do teorije struna, nema zime za ministra policije. 

P. S. Samo mi je žao što se Nikolić master Tomislav nije javio povodom ove teme, to bi garantovano podiglo zabavu na jedan viši nivo, ali izgleda da menadžment u lokalnoj samoupravi nije njegova oblast.